Na otvaranju 36. Beogradskog džez festivala, 16. decembra od 15 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda, nastupa naš istaknuti kontrabasista, kompozitor i pedagog Nenad Vasilić koji godinama živi i radi u Beču.

Naša publika imaće priliku da Vasilićeve kompozicije sluša u posebno pripremljenim aranžmanima i izvođenju kojem se, pored kontrabasa, harmonike (Marko Živadinović) i saksofona (Romed Hopfgartner), pridružuje i gudački kvartet, čineći sastav Nenad Vasilić Bass&Strings.

Ovaj sastav imao je veoma zapažen premijerni nastup u čuvenom Porgy&Bess klubu u Beču, dok će izvođenje na Beogradskom džez festivalu biti prvo pred domaćom publikom.

“Publika će moći da čuje repertoar sa naših poslednjih nekoliko albuma, kompozicije koje sviramo u triju poslednjih desetak, petnaest godina. Sviramo repertoar sa skoro svih albuma do sada, tako da bude uvek od svega po malo. Ovoga puta pridružuje nam se i gudački kvartet, a koncert je praktično podeljen na tri dela: u jednom delu nastupamo kao trio, u drugom ću svirati bas gitaru u pratnji gudača, a u trećem nastupamo kao trio sa gudačima.”, najavljuje Vasilić.

Vasilićevo stvaralaštvo je fuzija evropskog džeza i improvizovane muzike, obojeno melodijama i ritmovima iz bogatog nasleđa balkanskog folklora uz koji je odrastao i koji ga inspiriše. Već dugo spada u vodeće muzičare na evropskoj džez sceni, a tokom dosadašnje uspešne internacionalne karijere napisao je više od 40 originalnih kompozicija i snimio 11 albuma pod svojim imenom, nastupao na brojnim festivalima i scenama uglednih koncertnih dvorana.

“Svaki muzičar skuplja usput ono što čuje, radi, svira sa različitim ljudima. Svi oni muzičari koje sretne, svi oni uplivi koji se dese u njegovom životu u jednom trenutku formiraju neki lični izraz. Ukoliko se radi na njemu neprestano on dobije samo neku privremenu formu koja se dalje opet menja i dobija svoj novi oblik… Taj izraz se gradi celoga zivota, pretpostavljam..”, kaže Nenad.

Nenad Vasilić nedavno je, kao redovni progesor imenovan i za šefa katedre za kontrabas na „Jazz-Institut Berlin“ pri Berlinskom Univerzitetu umetnosti (Universität der Künste Berlin).

“Ja sam i do sada držao radionice za basiste i druge muzičare i predavao o najrazličitijim temama u muzici, a najčešće o spajanju džeza sa balkanskom muzikom ili, pak, o samom sviranju basa. Ono što je u ovom konkretnom slučaju interesantno je upoznavanje tih mladih ljudi i rad sa njima, gde morate da budete u sviračkoj formi da bi bili u stanju da odgovorite u svakom pogledu na sve pozive koje upućuju studenti. Studenti su vrlo zahtevni i pre svega veoma informisani u današnje vreme, tako da predavač mora da bude spreman da odgovori na mnoga pitanja. Ono što će meni tek postati interesantno to je svrstavanje Balkan džeza, kojim se ja bavim već jako dugo, kao žanra i u akademske vode. Berlinski univerzitet se smatra centrom Nemačke, centrom Evrope što se tiče kulture i umetnosti, tako da mi je drago da ću moći da sa tako jednog važnog mesta muzičarima širom Evrope šaljem muzičke signale koji su veoma vezani za našu zemlju i za mešanje balkanske muzike sa džezom.”, ističe Vasilić.

Ova godina protiče u znaku pandemije koronavirusa koja je pogodila sve delatnosti, a naročito sektor umetnosti i kulture. Beogradski džez festival biće jedna od retkih manifestacija koja će se ove godine održati i to pod sloganom “Jazzistance“, podsećajući na otpornost džeza kroz istoriju, ali i na neophodnu fizičku distancu u ovoj “novoj normalnosti”. Tim povodom Nenad Vasilić šalje svoju “Jazzistance” poruku publici:

“Mislim da je važno da i dalje svako radi svoj posao najbolje što može i da tako na najbolji način doprinese situaciji. Vrlo je bitno da prosto podnesemo sva iskušenja u ovom periodu i da sačekamo neka bolja vremena, u kojima ćemo moći da radimo dalje i da se možda vratimo u normalu ili da možda čak dostignemo i neko bolje stanje, koje će biti bolje od predhodne tzv. normale. Mnoge stvari nisu bile OK ni pre korone. Mnogo kritike je moglo da se uputi na sve strane: bilo u umetnosti, bilo u politici… Generalno u celom svetskom poretku bilo je ogromnih propusta. Svi mi smo imali zamerke na mnoge pojave u svetu. Pa eto, možda nam je sada, kroz ovu celu krizu koja nam se svima desila, data šansa da posle ovoga startujemo na neki bolji način i pristupimo stvarima, događajima, problemima, temama, pa i umetnosti na neki drugi, konstruktivniji način.”, zaključuje Vasilić.